Savo Lazarević

Savo Lazarević nicknamed Batara (1849 — 1943) was Montenegrin and Yugoslav military officer.

Savo Lazarević
Native name
Саво Лазаревић
Nickname(s)Batara
Born1849
Lipovo
DiedJuly 1943
Allegiance
Service/branchGendarmerie
RankColonel
Unit
  • Montenegrin Gendarmerie in Metohija
Commands held?—1912 - commander of Montenegrin detachment in Kolašin 1912—1916 - commander of Montenegrin gendarmerie in Metohija
Battles/wars

Family

Lazarević was born in Lipovo. His father's name was Džajo.[1] According to Ratko Parežanin, Lazarević had a son, Ljubo.[2]

First Balkan War and First World War

From 1912 to 1916, Lazarević was the commander of the Montenegrin gendarmerie in Metohija, whose members were known as the winged men (Serbian: Крилаши) because of the insignia they wore on their hats, which depicted an eagle with open wings.[3] Those who were shot at by Lazarević nicknamed him Batara, which means 'salvo' in Albanian (Albanian: Batare).[4] According to some sources he subjected many Albanians from Metohija to forcible Christianization.[5]

Lazarević was one of the most important Serb heroes of Albanian poetry, besides Marko Miljanov and Radomir Vešović.[6][7]

Lazarević was the commander of the Montenegrin Royal Gendarmerie which was part of the Čakor Detachment during the Battle of Mojkovac.[8] According to some Albanian newspapers, the Gendarmerie under Lazarević's command killed Isa Boletini in January 1916.[9]

World War II

According to pro-Chetnik sources, Lazarević supported Chetniks during the World War II.[10] During short-lived communist rule in Montenegro in 1941, Lazarević resisted to communists in his kulla in Lipovo with several of his relatives.[11] The Chetnik leader Draža Mihailović stayed in Lipovo from mid-1942 to the beginning of 1943.[12]

The house of Lazarević was perfect choice of Chetnik headquarter (Serbian: Горски Штаб) because it was situated on a hill which dominated whole of its surrounding.[13] According to report of the Commander of Communist Durmitor Detachment, Partisans attacked Gornje Lipovo and performed cleansing operation which included the house of Savo Lazarević.[14] The communists had an order to establish their own headquarter in the house of Savo Lazarević.[15]

The communist forces tried to kill him because they concluded he was "irreversible reactionary and enemy of People's Liberation War". Their first attempt in March 1942 was not successful. They succeeded in June 1943.[16]

Savo Lazarević was 93 when, together with his brother Vučeta and Gligorije Puletić from Gornje Lipovo, defended his house from the attacking communist forces.[17] They resisted three days to attacking communist forces and killed 5 Partisans.[18] When they spent all their ammunition, they committed suicide with hand grenades.

References
  1. (Redžić 1999, p. 228):"ЛазаревиЬ Ца]Ов Сава, пуковник бивше ]угословенске во]ске у пензщи, у народу познат под именом Сава Батара, родом из Липова, општина липовска. Сава ]е ... У марту 1942. г. покушала ]е да га ликвидира овеЬа група комунистичких бораца, ко]е ]е предводио командант ..."
  2. (Parežanin 1974, p. 108): "Отац Љубов Сава Џајов Лазаревић, од Арнаута прозван «Сав Батара», био је шеф жандармерије у Метохији после њеног заузећа 1912. године. Опеван је у арнаутским народним песмама. Године 1941, кад су комунисти узели власт у Црној Гори, са изузетком од неколико вароши, Сава је успео да се одржи у својој кули у Липову са неколико рођака. У Липову је становао Дража"
  3. (Milatović 1990, p. 78): "Сава Лазаревић — Батара командовао је црногорском жандармеријом у Метохији од 1912. до 1916., када је..."
  4. (Milatović 1990, p. 78)
  5. (Batalović 1988, p. 223)
  6. Prilozi proučavanju narodne poezije. 1936. p. 136. Марко Миљанов, Радомир Вешовић и Саво Лазаревић главне су српске личности о којима певају арнаутске песме.
  7. (Parežanin 1974, p. 108): " Опеван је у арнаутским народним песмама."
  8. (Vukčević & Kovačević 1997, p. 151)
  9. Baxhaku, Fatos (9 July 2012). "Jeta dhe vrasja e Isa Boletinit heroit të pavarësisë dhe shtetit". For this writing material was used by Tafil Boletini, Memories, prepared for publication by Prof. Marenglen Verli, Botimpex, Tirana 2003; Skënder Luarasi, Tri Life, Migjeni, Tirana 2007. Tirana, Albania. Retrieved 13 August 2017.
  10. Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš". Njegoš. 1978.
  11. (Parežanin 1974, p. 108): "Године 1941, кад су комунисти узели власт у Црној Гори, са изузетком од неколико вароши, Сава је успео да се одржи у својој кули у Липову са неколико рођака. У Липову је становао Дража"
  12. (Parežanin 1974, p. 108)
  13. (Plećaš 1983, p. 128): "Негде почетком октобра 1942-е године, било је наређено свима нама у Штабу да се спремимо за покрет. Кренули смо на дугу страну Сињајевине и реком Плашницом, кроз село Горње Липово, избили на једну греду, која је доминирала целом околином. Колико се сећам, то је била кућа Саве Лазаревића-Батаре , старца у осемдесетим годинама , некадашњег командира "крилаша"..."
  14. Serbia), Vojnoistorijski institut (Belgrade (1958). Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavija. Vojnoistorijski institut. p. 221.
  15. (Redžić 2002, p. 324)
  16. (Redžić 1999, p. 228):"ЛазаревиЬ Ца]Ов Сава, пуковник бивше ]угословенске во]ске у пензщи, у народу познат под именом Сава Батара, родом из Липова, општина липовска. Сава ]е ... У марту 1942. г. покушала ]е да га ликвидира овеЬа група комунистичких бораца, ко]е ]е предводио командант ...Комунисти су га ликвидирали у јуну 1943 као "непоправљивог реакционара и непријатеља НОБ-е""
  17. (Tomić 1978, p. 169)
  18. (Tomić 1978, p. 169)

Sources
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.