Alena (reina de Serbia)

Alena
Información personal
Nombre en serbio	Јевросима
Fallecimiento	1388
Religión	Iglesia ortodoxa serbia
Familia
Familia	Casa de Mrnjavčević
Cónyuge	Vukašin Mrnjavčević
Hijos	Olivera Mrnjavčević; Marko Mrnjavčević; Andrijaš Mrnjavčević; Dmitar Mrnjavčević; Ivaniš Mrnjavčević;
Información profesional
Ocupación	Monarca

Alena o Jelena (en serbio: Алена o Јелена; fallecida alrededor de 1388) fue una noble y reina consorte de Serbia.

Biografía

Se desconocen sus orígenes o su fecha de nacimiento o a que familia pertenecía. A principios de la década de 1330 Alena se casó con Vukašin Mrnjavčević, gobernador de Prilep.[1] En 1365 su esposo fue coronado rey de Serbia y Alena se convirtió en su consorte.[2][3]

Luego de la muerte de su marido en la batalla de Maritza en 1371,[4] Alena se había retirado a un monasterio y adoptó el nombre de Jelisaveta.[5] Falleció alrededor de 1388.[6]

En poesía épica serbia Alena se llama Jevrosima y es la imagen de la moral, la rectitud y los valores cristianos.

Descendencia

Alena y Vukašin tuvieron al menos cinco hijos:[7]

Marko, rey de Serbia
Andrijaš
Dmitar
Ivaniš
Olivera, esposa de Đurađ I Balšić, señor de Zeta

Fuentes

Referencias

Fostikov, 2002, pp. 49-50.
Šuica, 2000, p. 19.
Mihaljčić, 1975, p. 83.
Ćorović, 2001, Маричка погибија.
Fine, 1994, pp. 379-382.
«Никола Маравчевић: И Мрњавчевић Марко био прави витез». novosti.rs. 7. 8. 2016. Consultado el 18. 2. 2019. «- Наша народна поезија је његову мајку запамтила по њеном монашком имену Јевросима, када се закалуђерила после Вукашинове смрти. Историјско име јој је Аљена. »
Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu. 2000. p. 49. Consultado el 29 de enero de 2013. «Иза Оливере остала је кћерка Јелисанта, која је имала унуку Јелену, уда- ту за Рајка Монету, властелина Балше III. После смрти господара Рајко је ступио у млетачку службу и добио проније ».

Bibliografía

Ćorović, Vladimir (2011), Историја српског народа (en serbio), Proyecto Rastko.
Fine, John Van Antwerp (1994), The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (en inglés), Michigan: University of Michigan Press, ISBN 978-0-472-08260-5.
Fostikov, Aleksandra (2002), «О Дмитру Краљевићу», Историјски часопис (en serbio) 49, Belgrado: Istorijski institut, ISSN 0350-0802.
Mihaljčić, Rade (1975), Крај Српског царства (en serbio), Belgrado: Srpska književna zadruga, ISSN 1450-5185.
Šuica, Marko (2000), Немирно доба српског средњег века: властела српских обласних господара (en serbio), Belgrado: Službeni list SRJ, ISBN 86-355-0452-6.

Datos: Q61129067

Este artículo ha sido escrito por Wikipedia. El texto está disponible bajo la licencia Creative Commons - Atribución - CompartirIgual. Pueden aplicarse cláusulas adicionales a los archivos multimedia.

[Fostikov4950-1] Fostikov, 2002, pp. 49-50.

[Šuica19-2] Šuica, 2000, p. 19.

[Mihaljčić83-3] Mihaljčić, 1975, p. 83.

[Ćorović2-4] Ćorović, 2001, Маричка погибија.

[Fine379382-5] Fine, 1994, pp. 379-382.

[autogenerated2-6] «Никола Маравчевић: И Мрњавчевић Марко био прави витез». novosti.rs. 7. 8. 2016. Consultado el 18. 2. 2019. «- Наша народна поезија је његову мајку запамтила по њеном монашком имену Јевросима, када се закалуђерила после Вукашинове смрти. Историјско име јој је Аљена. »

[Istorijski_zapisi:_organ_Istoriskog_instituta_i_Društva_istoričara_SR_Crne_Gore-7] Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu. 2000. p. 49. Consultado el 29 de enero de 2013. «Иза Оливере остала је кћерка Јелисанта, која је имала унуку Јелену, уда- ту за Рајка Монету, властелина Балше III. После смрти господара Рајко је ступио у млетачку службу и добио проније ».