strila

• (Ekavian): stréla
• (Ijekavian): strijéla

From Proto-Slavic *strěla.

strila f (Cyrillic spelling стрила)

1. (Chakavian, Ikavian) arrow
   • late 15th century, Šiško Menčetić, Svitlostju lipos prosinu, kad pride tanci vila:

     Svu Kupida ima krjepos, luk i stril nje dva lica;

     kada jo' pogledam ljepos, padne vid k zemlji nica.

   • 1501, Marko Marulić, Judita:

     A oni strilami bihu opasani

     ter britci sabljami po sviti pisani.

   • 1536, Petar Zoranić, Planine:

     Zač ni ljupka 'strila

     jednako udrila

     nas i obuzila

     srdačce ljube me i moje tolikoj?

   • 1551, Marin Držić, Tirena:

     Ali ima on krila, ončas bi poletio,

     i ognjenih strila, - s neba bi se osvetio.

   • 1622, Ivan Gundulić, Suze sina razmetnoga:

     Trenuće oka, strila iz luka,

     Kijem potegne snažna ruka.

   • 1756, Andrija Kačić Miošić, Razgovor ugodni:

     Livo krilo mletački galija

     Barbarigo vitežki branjaše,

     al ga biše strila udarila,

     ljuta strila u oko junačko.

   • 1759, Antun Kanižlić, Sveta Rožalija:

     Pero je uzela vrimenu iz krila

     i smrti otela oblast smrtnih strila.

• strilica
• ustriliti