Bocignolo

The House of Bocignolo^[a] or Bučinić was a Ragusan noble family.

Coat of arms of the Buzignolo.

Coat of arms of the Buzignolo.

History

It hailed from Chlieuno (Livno),[1] a town in Hum. In the 15th century they were one of the eleven smallest Ragusan houses.[2] It was mentioned as living in the city of Ragusa (Dubrovnik) in 1588.[1] In 1535 a member was at Vienna in the service of Ferdinand Habsburg, the future emperor.[3]

Prominent members

Marini de Bocignolo (1319–63).
Gervasio de Bocignolo (fl. 1313).[4]
Marino de Bocignolo (fl. 1380).[5]
Маrinus de Buzignolo (fl. 1395).[6]
Michael de Buzignolo (fl. 1455), rector.[7]
Micho de Marinus Bocinolo (fl. 1414–66), politician.[8]
Marinus de Micho de Marinus Bocinolo (fl. 1477–90), politician.[8]
Michael Bucignoli (fl. 1524).[9]
Michael and Paulus Bucignoli (fl. 1537).[10]
Giovanni Bucignoli (fl. 1547).[11]
Marco Buzignolo (fl. 1590), ambassador at Constantinople.[12]
Marinus Petri de Bucignolo
Marinus Martoli de Bucignolo
Marinus Martcholi de Bucignoli.[13]
Hierolamo di Marin di Bucignolo
Damianus Geruasii de Bocignolo
Damianus de Bozignolo

Annotations

^
Also spelt Bucignola,[14] Buzignola,[15] Bocignolo,[16] Bocinolo,[17] and Bozignolo.[18] The name has been Slavicized into Bocinich[3] and Bučinčić.[17]

References

Serafino Razzi (1595). La storia di Raugia. Busdraghi. pp. 1–.
Rheubottom 2000, p. 63.
Revue des Études Sud-Est Européennes. Éditions de l'Académie de la République populaire roumaine. 1972. p. 330.
Dotto 2008, p. 86.
Dotto 2008, p. 361.
Споменици сръбски од 1395 до 1423--то ест писма писана од Републике Дубровачке краљевима, деспотима, воиводама и кнезовима сръбскием, босанскием и приморскием. Филозофски факултет, Катедра за историју српског народа у средњем веку. 2007. p. xxxv. ISBN 9788686563224.
Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda. Naučno delo. 1963. p. 117.
Rheubottom 2000, p. 177.
Joseph von Hammer-Purgstall (1828). Geschichte des Osmanischen Reiches. Hartleben. pp. 49–.
Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Jugoslavenska akademija zanosti i umjetnosti. 1869. pp. 265–.
Ilaria Lasagni (2008). Chiese, conventi e monasteri in Crema e nel suo territorio dall'inizio del dominio veneto alla fondazione della diocesi: repertorio di enti ecclesiastici tra XV e XVI secolo. UNICOPLI. p. 72. ISBN 9788840012575.
D'Atri, Stefano (2010). "Per conservare la città tributtaria et divota" (PDF). Dubrovnik Annals (14): 91. Retrieved 13 March 2020.
Bojana Radojković (1969). Nakit kod Srba od XII do kraja XVIII veka. Muzej primenjene umetnosti. p. 287.
Studi Veneziani. Giardini. 1976. p. 127.
Copioso ristretto degli annali di Ragusa. Trevisan. 1790. pp. 287–.
Dotto 2008.
Rheubottom 2000.
Anuška Ferligoj; Anton Kramberger (1996) [1994]. Developments in Data Analysis. Fakulteta za družbene vede. p. 218. ISBN 978-86-80227-55-9.

Sources

Dotto, Diego (2008). Scriptae venezianeggianti a Ragusa nel XIV secolo: edizione e commento di testi volgari dell'Archivio di Stato di Dubrovnik. Viella. p. 86. ISBN 978-88-8334-337-7.
Rheubottom, David (2000). Age, Marriage, and Politics in Fifteenth-century Ragusa. Oxford University Press. pp. 102–. ISBN 978-0-19-823412-8.

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.

[cnote_a] 
Also spelt Bucignola,[14] Buzignola,[15] Bocignolo,[16] Bocinolo,[17] and Bozignolo.[18] The name has been Slavicized into Bocinich[3] and Bučinčić.[17]

[Razzi1595-1] Serafino Razzi (1595). La storia di Raugia. Busdraghi. pp. 1–.

[FOOTNOTERheubottom200063-2] Rheubottom 2000, p. 63.

[RESE-3] Revue des Études Sud-Est Européennes. Éditions de l'Académie de la République populaire roumaine. 1972. p. 330.

[FOOTNOTEDotto200886-4] Dotto 2008, p. 86.

[FOOTNOTEDotto2008361-5] Dotto 2008, p. 361.

[6] Споменици сръбски од 1395 до 1423--то ест писма писана од Републике Дубровачке краљевима, деспотима, воиводама и кнезовима сръбскием, босанскием и приморскием. Филозофски факултет, Катедра за историју српског народа у средњем веку. 2007. p. xxxv. ISBN 9788686563224.

[7] Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda. Naučno delo. 1963. p. 117.

[FOOTNOTERheubottom2000177-8] Rheubottom 2000, p. 177.

[9] Joseph von Hammer-Purgstall (1828). Geschichte des Osmanischen Reiches. Hartleben. pp. 49–.

[10] Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Jugoslavenska akademija zanosti i umjetnosti. 1869. pp. 265–.

[11] Ilaria Lasagni (2008). Chiese, conventi e monasteri in Crema e nel suo territorio dall'inizio del dominio veneto alla fondazione della diocesi: repertorio di enti ecclesiastici tra XV e XVI secolo. UNICOPLI. p. 72. ISBN 9788840012575.

[12] D'Atri, Stefano (2010). "Per conservare la città tributtaria et divota" (PDF). Dubrovnik Annals (14): 91. Retrieved 13 March 2020.

[13] Bojana Radojković (1969). Nakit kod Srba od XII do kraja XVIII veka. Muzej primenjene umetnosti. p. 287.

[14] Studi Veneziani. Giardini. 1976. p. 127.

[15] Copioso ristretto degli annali di Ragusa. Trevisan. 1790. pp. 287–.

[FOOTNOTEDotto2008-16] Dotto 2008.

[FOOTNOTERheubottom2000-17] Rheubottom 2000.

[18] Anuška Ferligoj; Anton Kramberger (1996) [1994]. Developments in Data Analysis. Fakulteta za družbene vede. p. 218. ISBN 978-86-80227-55-9.

[a]