вући

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *velťi.

Pronunciation
  • IPA(key): /ʋûːtɕi/
  • Hyphenation: ву‧ћи

Verb

ву̑ћи impf (Latin spelling vȗći)

  1. (transitive, intransitive) to drag, draw, pull
  2. (transitive, intransitive) to tow, tug
  3. (transitive, intransitive) to train
  4. (transitive, intransitive) to trail
  5. (transitive, intransitive) to strain, stretch
  6. (transitive, intransitive) to draggle
  7. (transitive, intransitive) to trawl
  8. (transitive, intransitive) to scuff
  9. (reflexive) to drag oneself
  10. (reflexive) to plod, trudge along
  11. (reflexive) to straggle
  12. (reflexive) to protract

Conjugation
Conjugation of вући
Infinitive: вући Present verbal adverb: ву́кӯћи Past verbal adverb: ву̑ка̄вши Verbal noun: ву́че̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present вучем вучеш вуче вучемо вуче вуку
Future Future I вући ћу вући ћеш вући ће вући ћемо вући ћете вући ће
Future II будем вукао2 будеш вукао2 буде вукао2 будемо вукли2 будете вукли2 буду вукли2
Past Perfect вукао сам2 вукао си2 вукао je2 вукли смо2 вукли сте2 вукли су2
Pluperfect3 био сам вукао2 био си вукао2 био је вукао2 били смо вукли2 били сте вукли2 били су вукли2
Aorist вукох вуче вуче вукосмо вукосте вукоше
Imperfect вуцијах / вучах вуцијаше / вучаше вуцијаше / вучаше вуцијасмо /вучасмо вуцијасте / вучасте вуцијаху / вучаху
Conditional I вукао бих2 вукао би2 вукао би2 вукли бисмо2 вукли бисте2 вукли би2
Conditional II био бих вукао2 био би вукао2 био би вукао2 били бисмо вукли2 били бисте вукли2 били би вукли2
Imperative — вуци — вуцимо вуците —
Active past participle вукао m / вукла f / вукло n вукли m / вукле f / вукла n
Passive past participle вучен m / вучена f / вучено n вучени m / вучене f / вучена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.

Derived terms
  • вла́чити impf
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.