вјеровати

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

From вје̏ра.

Pronunciation
  • IPA(key): /ʋjêroʋati/
  • Hyphenation: вје‧ро‧ва‧ти

Verb

вје̏ровати impf (Latin spelling vjȅrovati)

  1. to believe + у (“in”)
    Не вјерујем у Бога — I don't believe in God.
  2. (intransitive) to trust (+ dative)
    Не вјерујем му — I don't trust him.
  3. (intransitive) to hold (something as true)
    Некад се вјеровало да је Земља равна плоча — It used to be held that Earth was flat.

Conjugation
Conjugation of вјеровати
Infinitive: вјеровати Present verbal adverb: вје̏рујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: вје̏рова̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present вјерујем вјерујеш вјерује вјерујемо вјерујете вјерују
Future Future I вјероват ћу1
вјероваћу		 вјероват ћеш1
вјероваћеш		 вјероват ће1
вјероваће		 вјероват ћемо1
вјероваћемо		 вјероват ћете1
вјероваћете		 вјероват ће1
вјероваће
Future II будем вјеровао2 будеш вјеровао2 буде вјеровао2 будемо вјеровали2 будете вјеровали2 буду вјеровали2
Past Perfect вјеровао сам2 вјеровао си2 вјеровао je2 вјеровали смо2 вјеровали сте2 вјеровали су2
Pluperfect3 био сам вјеровао2 био си вјеровао2 био је вјеровао2 били смо вјеровали2 били сте вјеровали2 били су вјеровали2
Imperfect вјеровах вјероваше вјероваше вјеровасмо вјеровасте вјероваху
Conditional I вјеровао бих2 вјеровао би2 вјеровао би2 вјеровали бисмо2 вјеровали бисте2 вјеровали би2
Conditional II био бих вјеровао2 био би вјеровао2 био би вјеровао2 били бисмо вјеровали2 били бисте вјеровали2 били би вјеровали2
Imperative — вјеруј — вјерујмо вјерујте —
Active past participle вјеровао m / вјеровала f / вјеровало n вјеровали m / вјеровале f / вјеровала n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.