гонити

Old Church Slavonic

Etymology

From Proto-Slavic *goniti. Cognate with Serbo-Croatian gòniti.

Verb

гонити • (goniti)

  1. persecute
  2. chase

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *goniti. Cognate with Old Church Slavonic гонити (goniti).

Pronunciation
  • IPA(key): /ɡǒniti/
  • Hyphenation: го‧ни‧ти

Verb

го̀нити impf (Latin spelling gòniti)

  1. (transitive) to chase, pursue
  2. (transitive) to prosecute

Conjugation
Conjugation of гонити
Infinitive: гонити Present verbal adverb: го̏не̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: го̏ње̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present гоним гониш гони гонимо гоните гоне
Future Future I гонит ћу1
гонићу		 гонит ћеш1
гонићеш		 гонит ће1
гониће		 гонит ћемо1
гонићемо		 гонит ћете1
гонићете		 гонит ће1
гониће
Future II будем гонио2 будеш гонио2 буде гонио2 будемо гонили2 будете гонили2 буду гонили2
Past Perfect гонио сам2 гонио си2 гонио je2 гонили смо2 гонили сте2 гонили су2
Pluperfect3 био сам гонио2 био си гонио2 био је гонио2 били смо гонили2 били сте гонили2 били су гонили2
Imperfect гоњах гоњаше гоњаше гоњасмо гоњасте гоњаху
Conditional I гонио бих2 гонио би2 гонио би2 гонили бисмо2 гонили бисте2 гонили би2
Conditional II био бих гонио2 био би гонио2 био би гонио2 били бисмо гонили2 били бисте гонили2 били би гонили2
Imperative — гони — гонимо гоните —
Active past participle гонио m / гонила f / гонило n гонили m / гониле f / гонила n
Passive past participle гоњен m / гоњена f / гоњено n гоњени m / гоњене f / гоњена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
  • го́њати impf
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.