журити

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *žuriti, likely from Proto-Indo-European *gʰewro-.

Verb

жу́рити ? (Latin spelling žúriti)

(intransitive) to hurry
(intransitive) to rush

Conjugation

Conjugation of журити

Infinitive: журити		Present verbal adverb: журећи		Past verbal adverb: журивши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		журим	журиш	жури	журимо	журите	журе
Future	Future I	журит ћу¹ журићу	журит ћеш¹ журићеш	журит ће¹ журиће	журит ћемо¹ журићемо	журит ћете¹ журићете	журит ће¹ журиће
Future	Future II	будем журио²	будеш журио²	буде журио²	будемо журили²	будете журили²	буду журили²
Past	Perfect	журио сам²	журио си²	журио je²	журили смо²	журили сте²	журили су²
	Pluperfect³	био сам журио²	био си журио²	био је журио²	били смо журили²	били сте журили²	били су журили²
	Imperfect	журих	журише	журише	журисмо	{{{impf.2p}}}	журисте
Conditional I		журио бих²	журио би²	журио би²	журили бисмо²	журили бисте²	журили би²
Conditional II		био бих журио²	био би журио²	био би журио²	били бисмо журили²	били бисте журили²	били би журили²
Imperative		—	жури	—	журимо	журите	—
Active past participle		журио m / журила f / журило n			журили m / журиле f / журила n
¹ Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. ² For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. ³ Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

пожурити

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.