завољети

See also: заволети

Serbo-Croatian

Alternative forms

(Ekavian): заво̀лети

Etymology

за- +‎ вољети

Pronunciation

IPA^(key): /zaʋǒʎeti/
Hyphenation: за‧во‧ље‧ти

Verb

заво̀љети pf (Latin spelling zavòljeti)

(transitive) to get to like/love somebody or something
(transitive) to fall in love with somebody

Conjugation

Conjugation of завољети

Infinitive: завољети		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: заво̀ље̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		заволим	заволиш	заволи	заволимо	заволите	заволе
Future	Future I	завољет ћу¹ завољећу	завољет ћеш¹ завољећеш	завољет ће¹ завољеће	завољет ћемо¹ завољећемо	завољет ћете¹ завољећете	завољет ће¹ завољеће
Future	Future II	будем заволио²	будеш заволио²	буде заволио²	будемо завољели²	будете завољели²	буду завољели²
Past	Perfect	заволио сам²	заволио си²	заволио je²	завољели смо²	завољели сте²	завољели су²
	Pluperfect³	био сам заволио²	био си заволио²	био је заволио²	били смо завољели²	били сте завољели²	били су завољели²
	Aorist	завољех	завоље	завоље	завољесмо	завољесте	завољеше
Conditional I		заволио бих²	заволио би²	заволио би²	завољели бисмо²	завољели бисте²	завољели би²
Conditional II		био бих заволио²	био би заволио²	био би заволио²	били бисмо завољели²	били бисте завољели²	били би завољели²
Imperative		—	заволи	—	заволимо	заволите	—
Active past participle		заволио m / завољела f / завољело n			завољели m / завољеле f / завољела n
Passive past participle		заволљен m / заволљена f / заволљено n			заволљени m / заволљене f / заволљена n
¹ Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. ² For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. ³ Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.