обећавати

Serbo-Croatian

Pronunciation
  • IPA(key): /obetɕǎːʋati/
  • Hyphenation: о‧бе‧ћа‧ва‧ти

Verb

обећа́вати impf (Latin spelling obećávati)

  1. (transitive, intransitive) to promise

Conjugation
Conjugation of обећавати
Infinitive: обећавати Present verbal adverb: обећа́вајӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: обећа́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present обећавам обећаваш обећава обећавамо обећавате обећавају
Future Future I обећават ћу1
обећаваћу		 обећават ћеш1
обећаваћеш		 обећават ће1
обећаваће		 обећават ћемо1
обећаваћемо		 обећават ћете1
обећаваћете		 обећават ће1
обећаваће
Future II будем обећавао2 будеш обећавао2 буде обећавао2 будемо обећавали2 будете обећавали2 буду обећавали2
Past Perfect обећавао сам2 обећавао си2 обећавао je2 обећавали смо2 обећавали сте2 обећавали су2
Pluperfect3 био сам обећавао2 био си обећавао2 био је обећавао2 били смо обећавали2 били сте обећавали2 били су обећавали2
Imperfect обећавах обећаваше обећаваше обећавасмо обећавасте обећаваху
Conditional I обећавао бих2 обећавао би2 обећавао би2 обећавали бисмо2 обећавали бисте2 обећавали би2
Conditional II био бих обећавао2 био би обећавао2 био би обећавао2 били бисмо обећавали2 били бисте обећавали2 били би обећавали2
Imperative — обећавај — обећавајмо обећавајте —
Active past participle обећавао m / обећавала f / обећавало n обећавали m / обећавале f / обећавала n
Passive past participle обећаван m / обећавана f / обећавано n обећавани m / обећаване f / обећавана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.