побити

Old Church Slavonic

Verb

побити • (pobiti)

  1. kill

Descendants

Old Novgorodian

Verb

побити (pobiti)

  1. to beat

References

Serbo-Croatian

Etymology

по- +‎ бити

Pronunciation
  • IPA(key): /pǒbiti/
  • Hyphenation: по‧би‧ти

Verb

по̀бити pf (Latin spelling pòbiti)

  1. (transitive) to kill (many)
  2. (transitive) to refute (arguments, claim etc.)
  3. (reflexive) to fight

Conjugation
Conjugation of побити
Infinitive: побити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: по̀бӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present побијем побијеш побије побијемо побијете побију
Future Future I побит ћу1
побићу		 побит ћеш1
побићеш		 побит ће1
побиће		 побит ћемо1
побићемо		 побит ћете1
побићете		 побит ће1
побиће
Future II будем побио2 будеш побио2 буде побио2 будемо побили2 будете побили2 буду побили2
Past Perfect побио сам2 побио си2 побио je2 побили смо2 побили сте2 побили су2
Pluperfect3 био сам побио2 био си побио2 био је побио2 били смо побили2 били сте побили2 били су побили2
Aorist побих поби поби побисмо побисте побише
Conditional I побио бих2 побио би2 побио би2 побили бисмо2 побили бисте2 побили би2
Conditional II био бих побио2 био би побио2 био би побио2 били бисмо побили2 били бисте побили2 били би побили2
Imperative — побиј — побијмо побијте —
Active past participle побио m / побила f / побило n побили m / побиле f / побила n
Passive past participle побијен m / побијена f / побијено n побијени m / побијене f / побијена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.