покиснути
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /pǒkisnuti/
- Hyphenation: по‧кис‧ну‧ти
Conjugation
Conjugation of покиснути
Infinitive: покиснути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: по̀киснӯвши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | покиснем | покиснеш | покисне | покиснемо | покиснете | покисну | |
Future | Future I | покиснут ћу1 покиснућу |
покиснут ћеш1 покиснућеш |
покиснут ће1 покиснуће |
покиснут ћемо1 покиснућемо |
покиснут ћете1 покиснућете |
покиснут ће1 покиснуће |
Future II | будем покиснуо2 | будеш покиснуо2 | буде покиснуо2 | будемо покиснули2 | будете покиснули2 | буду покиснули2 | |
Past | Perfect | покиснуо сам2 | покиснуо си2 | покиснуо je2 | покиснули смо2 | покиснули сте2 | покиснули су2 |
Pluperfect3 | био сам покиснуо2 | био си покиснуо2 | био је покиснуо2 | били смо покиснули2 | били сте покиснули2 | били су покиснули2 | |
Aorist | покиснух | покисну | покисну | покиснусмо | покиснусте | покиснуше | |
Conditional I | покиснуо бих2 | покиснуо би2 | покиснуо би2 | покиснули бисмо2 | покиснули бисте2 | покиснули би2 | |
Conditional II | био бих покиснуо2 | био би покиснуо2 | био би покиснуо2 | били бисмо покиснули2 | били бисте покиснули2 | били би покиснули2 | |
Imperative | — | покисни | — | покиснимо | покисните | — | |
Active past participle | покиснуо m / покиснула f / покиснуло n | покиснули m / покиснуле f / покиснула n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.