покорити
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /pokǒriti/
- Hyphenation: по‧ко‧ри‧ти
Verb
поко̀рити pf (Latin spelling pokòriti)
Conjugation
Conjugation of покорити
Infinitive: покорити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: поко̀рӣвши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | покорим | покориш | покори | покоримо | покорите | покоре | |
Future | Future I | покорит ћу1 покорићу |
покорит ћеш1 покорићеш |
покорит ће1 покориће |
покорит ћемо1 покорићемо |
покорит ћете1 покорићете |
покорит ће1 покориће |
Future II | будем покорио2 | будеш покорио2 | буде покорио2 | будемо покорили2 | будете покорили2 | буду покорили2 | |
Past | Perfect | покорио сам2 | покорио си2 | покорио je2 | покорили смо2 | покорили сте2 | покорили су2 |
Pluperfect3 | био сам покорио2 | био си покорио2 | био је покорио2 | били смо покорили2 | били сте покорили2 | били су покорили2 | |
Aorist | покорих | покори | покори | покорисмо | покористе | покорише | |
Conditional I | покорио бих2 | покорио би2 | покорио би2 | покорили бисмо2 | покорили бисте2 | покорили би2 | |
Conditional II | био бих покорио2 | био би покорио2 | био би покорио2 | били бисмо покорили2 | били бисте покорили2 | били би покорили2 | |
Imperative | — | покори | — | покоримо | покорите | — | |
Active past participle | покорио m / покорила f / покорило n | покорили m / покориле f / покорила n | |||||
Passive past participle | покорен m / покорена f / покорено n | покорени m / покорене f / покорена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
Related terms
- покора́вати impf
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.