поткупити

Serbo-Croatian

Etymology

под- +‎ купити

Pronunciation
  • IPA(key): /potkǔːpiti/
  • Hyphenation: пот‧ку‧пи‧ти

Verb

потку́пити pf (Latin spelling potkúpiti)

  1. (transitive) to bribe

Conjugation
Conjugation of поткупити
Infinitive: поткупити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: потку́пӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present поткупим поткупиш поткупи поткупимо поткупите поткупе
Future Future I поткупит ћу1
поткупићу		 поткупит ћеш1
поткупићеш		 поткупит ће1
поткупиће		 поткупит ћемо1
поткупићемо		 поткупит ћете1
поткупићете		 поткупит ће1
поткупиће
Future II будем поткупио2 будеш поткупио2 буде поткупио2 будемо поткупили2 будете поткупили2 буду поткупили2
Past Perfect поткупио сам2 поткупио си2 поткупио je2 поткупили смо2 поткупили сте2 поткупили су2
Pluperfect3 био сам поткупио2 био си поткупио2 био је поткупио2 били смо поткупили2 били сте поткупили2 били су поткупили2
Aorist поткупих поткупи поткупи поткуписмо поткуписте поткупише
Conditional I поткупио бих2 поткупио би2 поткупио би2 поткупили бисмо2 поткупили бисте2 поткупили би2
Conditional II био бих поткупио2 био би поткупио2 био би поткупио2 били бисмо поткупили2 били бисте поткупили2 били би поткупили2
Imperative — поткупи — поткупимо поткупите —
Active past participle поткупио m / поткупила f / поткупило n поткупили m / поткупиле f / поткупила n
Passive past participle поткупљен m / поткупљена f / поткупљено n поткупљени m / поткупљене f / поткупљена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.