пољубити
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /poʎǔːbiti/
- Hyphenation: по‧љу‧би‧ти
Conjugation
Conjugation of пољубити
Infinitive: пољубити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: пољу́бӣвши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | пољубим | пољубиш | пољуби | пољубимо | пољубите | пољубе | |
Future | Future I | пољубит ћу1 пољубићу |
пољубит ћеш1 пољубићеш |
пољубит ће1 пољубиће |
пољубит ћемо1 пољубићемо |
пољубит ћете1 пољубићете |
пољубит ће1 пољубиће |
Future II | будем пољубио2 | будеш пољубио2 | буде пољубио2 | будемо пољубили2 | будете пољубили2 | буду пољубили2 | |
Past | Perfect | пољубио сам2 | пољубио си2 | пољубио je2 | пољубили смо2 | пољубили сте2 | пољубили су2 |
Pluperfect3 | био сам пољубио2 | био си пољубио2 | био је пољубио2 | били смо пољубили2 | били сте пољубили2 | били су пољубили2 | |
Aorist | пољубих | пољуби | пољуби | пољубисмо | пољубисте | пољубише | |
Conditional I | пољубио бих2 | пољубио би2 | пољубио би2 | пољубили бисмо2 | пољубили бисте2 | пољубили би2 | |
Conditional II | био бих пољубио2 | био би пољубио2 | био би пољубио2 | били бисмо пољубили2 | били бисте пољубили2 | били би пољубили2 | |
Imperative | — | пољуби | — | пољубимо | пољубите | — | |
Active past participle | пољубио m / пољубила f / пољубило n | пољубили m / пољубиле f / пољубила n | |||||
Passive past participle | пољубљен m / пољубљена f / пољубљено n | пољубљени m / пољубљене f / пољубљена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.