протећи

про- +‎ тећи

• (alternative infinitive): прòтекнути

прòтећи pf (Latin spelling pròteći)

проте̏ћи pf (Latin spelling protȅći)

1. (intransitive) to flow through (usually of moving water, but also of blood or any liquid)
   • 1888, Ante Kovačić, U registraturi:

     Што ће дакле стајати то цапатиње? - проузрочи опет мој отац да протече мед и млијеко краснорјечја златоустог Јаихтелеса.

   • 1893, Eugen Kumičić, Urota zrinsko-frankopanska:

     Уном, Купом и Савом протекло је много њихове крви, у јаруге и поноре у Поуњу стровалило се много мртвих тјелеса, а међу њима и кнезова Зрињских и Франкопана.

   • 1942, Ivan Šarić, translation of the Bible, Judges 15:19:

   Тада отвори Бог једну котлину, каквих је наћи код Лехија, и протече из ње вода.

2. (intransitive) to pass, elapse (of time)
   • C19, Rikard Jorgovanić, Mlinarska djeca:

     Спомињао јој и плес на Јакопово, али се сваки пут загрозила да ће се осветити било кад, премда је одонда много времена протекло те је могла освета охладњети.

   • 1899, Vjenceslav Novak, Posljednji Stipančići:

     Протекло је неко вријеме у шутњи, а тад Луција окрене к мајци лице и погледа ју њежно својим сјајним очима.

   • 1914, Janko Polić Kamov, Sloboda:

     Цијела ће младост протећи у заборави, страсти и спавању; а ако остарим, дават ћу савјете својој дјеци.

• прòтјецати impf
• прòтицати impf