противити
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /protǐːʋiti/
- Hyphenation: про‧ти‧ви‧ти
Conjugation
Conjugation of противити
Infinitive: противити | Present verbal adverb: проти́ве̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: проти́вље̄ње | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | противим | противиш | противи | противимо | противите | противе | |
Future | Future I | противит ћу1 противићу |
противит ћеш1 противићеш |
противит ће1 противиће |
противит ћемо1 противићемо |
противит ћете1 противићете |
противит ће1 противиће |
Future II | будем противио2 | будеш противио2 | буде противио2 | будемо противили2 | будете противили2 | буду противили2 | |
Past | Perfect | противио сам2 | противио си2 | противио je2 | противили смо2 | противили сте2 | противили су2 |
Pluperfect3 | био сам противио2 | био си противио2 | био је противио2 | били смо противили2 | били сте противили2 | били су противили2 | |
Imperfect | противљах | противљаше | противљаше | противљасмо | противљасте | противљаху | |
Conditional I | противио бих2 | противио би2 | противио би2 | противили бисмо2 | противили бисте2 | противили би2 | |
Conditional II | био бих противио2 | био би противио2 | био би противио2 | били бисмо противили2 | били бисте противили2 | били би противили2 | |
Imperative | — | противи | — | противимо | противите | — | |
Active past participle | противио m / противила f / противило n | противили m / противиле f / противила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.