свиђати
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /sʋǐːdʑati/
- Hyphenation: сви‧ђа‧ти
Verb
сви́ђати impf (Latin spelling svíđati)
- (reflexive, with dative)to like, to make a good impression
- Свиђала им се нова реч.
- They liked the new word.
Conjugation
Conjugation of свиђати
Infinitive: свиђати | Present verbal adverb: сви́ђајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: сви́ђа̄ње | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | свиђам | свиђаш | свиђа | свиђамо | свиђате | свиђају | |
Future | Future I | свиђат ћу1 свиђаћу |
свиђат ћеш1 свиђаћеш |
свиђат ће1 свиђаће |
свиђат ћемо1 свиђаћемо |
свиђат ћете1 свиђаћете |
свиђат ће1 свиђаће |
Future II | будем свиђао2 | будеш свиђао2 | буде свиђао2 | будемо свиђали2 | будете свиђали2 | буду свиђали2 | |
Past | Perfect | свиђао сам2 | свиђао си2 | свиђао je2 | свиђали смо2 | свиђали сте2 | свиђали су2 |
Pluperfect3 | био сам свиђао2 | био си свиђао2 | био је свиђао2 | били смо свиђали2 | били сте свиђали2 | били су свиђали2 | |
Imperfect | свиђах | свиђаше | свиђаше | свиђасмо | свиђасте | свиђаху | |
Conditional I | свиђао бих2 | свиђао би2 | свиђао би2 | свиђали бисмо2 | свиђали бисте2 | свиђали би2 | |
Conditional II | био бих свиђао2 | био би свиђао2 | био би свиђао2 | били бисмо свиђали2 | били бисте свиђали2 | били би свиђали2 | |
Imperative | — | свиђај | — | свиђајмо | свиђајте | — | |
Active past participle | свиђао m / свиђала f / свиђало n | свиђали m / свиђале f / свиђала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.