цвјетати
Serbo-Croatian
Alternative forms
- (Ekavian): цвѐтати
Pronunciation
- IPA(key): /tsʋjětati/
- Hyphenation: цвје‧та‧ти
Verb
цвјѐтати impf (Latin spelling cvjètati)
Conjugation
Conjugation of цвјетати
Infinitive: цвјетати | Present verbal adverb: цвјѐтајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: цвјѐта̄ње | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | цвјетам | цвјеташ | цвјета | цвјетамо | цвјетате | цвјетају | |
Future | Future I | цвјетат ћу1 цвјетаћу |
цвјетат ћеш1 цвјетаћеш |
цвјетат ће1 цвјетаће |
цвјетат ћемо1 цвјетаћемо |
цвјетат ћете1 цвјетаћете |
цвјетат ће1 цвјетаће |
Future II | будем цвјетао2 | будеш цвјетао2 | буде цвјетао2 | будемо цвјетали2 | будете цвјетали2 | буду цвјетали2 | |
Past | Perfect | цвјетао сам2 | цвјетао си2 | цвјетао je2 | цвјетали смо2 | цвјетали сте2 | цвјетали су2 |
Pluperfect3 | био сам цвјетао2 | био си цвјетао2 | био је цвјетао2 | били смо цвјетали2 | били сте цвјетали2 | били су цвјетали2 | |
Imperfect | цвјетах | цвјеташе | цвјеташе | цвјетасмо | цвјетасте | цвјетаху | |
Conditional I | цвјетао бих2 | цвјетао би2 | цвјетао би2 | цвјетали бисмо2 | цвјетали бисте2 | цвјетали би2 | |
Conditional II | био бих цвјетао2 | био би цвјетао2 | био би цвјетао2 | били бисмо цвјетали2 | били бисте цвјетали2 | били би цвјетали2 | |
Imperative | — | цвјетај | — | цвјетајмо | цвјетајте | — | |
Active past participle | цвјетао m / цвјетала f / цвјетало n | цвјетали m / цвјетале f / цвјетала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.