мутити

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *mǫtiti.

Pronunciation
  • IPA(key): /mǔːtiti/
  • Hyphenation: му‧ти‧ти

Verb

му́тити impf (Latin spelling mútiti)

  1. (transitive) to stir, disturb (to agitate liquid so as to make it untransparent)
  2. (transitive, figuratively) to confuse, disturb, complicate
  3. (intransitive) to hustle (to con in order to gain profit and similar)
  4. (intransitive, with dative) to woo

Conjugation
Conjugation of мутити
Infinitive: мутити Present verbal adverb: му́те̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: му́ће̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present мутим мутиш мути мутимо мутите муте
Future Future I мутит ћу1
мутићу		 мутит ћеш1
мутићеш		 мутит ће1
мутиће		 мутит ћемо1
мутићемо		 мутит ћете1
мутићете		 мутит ће1
мутиће
Future II будем мутио2 будеш мутио2 буде мутио2 будемо мутили2 будете мутили2 буду мутили2
Past Perfect мутио сам2 мутио си2 мутио je2 мутили смо2 мутили сте2 мутили су2
Pluperfect3 био сам мутио2 био си мутио2 био је мутио2 били смо мутили2 били сте мутили2 били су мутили2
Imperfect мућах мућаше мућаше мућасмо мућасте мућаху
Conditional I мутио бих2 мутио би2 мутио би2 мутили бисмо2 мутили бисте2 мутили би2
Conditional II био бих мутио2 био би мутио2 био би мутио2 били бисмо мутили2 били бисте мутили2 били би мутили2
Imperative — мути — мутимо мутите —
Active past participle мутио m / мутила f / мутило n мутили m / мутиле f / мутила n
Passive past participle мућен m / мућена f / мућено n мућени m / мућене f / мућена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.