погађати

Serbo-Croatian

Etymology

по- +‎ гађати

Pronunciation
  • IPA(key): /poɡǎːdʑati/
  • Hyphenation: по‧га‧ђа‧ти

Verb

пога́ђати impf (Latin spelling pogáđati)

  1. (transitive) to hit (target)
  2. (transitive) to influence, affect, touch
  3. (intransitive) to guess
  4. (reflexive) to bargain, haggle

Conjugation
Conjugation of погађати
Infinitive: погађати Present verbal adverb: пога́ђајӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: пога́ђа̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present погађам погађаш погађа погађамо погађате погађају
Future Future I погађат ћу1
погађаћу		 погађат ћеш1
погађаћеш		 погађат ће1
погађаће		 погађат ћемо1
погађаћемо		 погађат ћете1
погађаћете		 погађат ће1
погађаће
Future II будем погађао2 будеш погађао2 буде погађао2 будемо погађали2 будете погађали2 буду погађали2
Past Perfect погађао сам2 погађао си2 погађао je2 погађали смо2 погађали сте2 погађали су2
Pluperfect3 био сам погађао2 био си погађао2 био је погађао2 били смо погађали2 били сте погађали2 били су погађали2
Imperfect погађах погађаше погађаше погађасмо погађасте погађаху
Conditional I погађао бих2 погађао би2 погађао би2 погађали бисмо2 погађали бисте2 погађали би2
Conditional II био бих погађао2 био би погађао2 био би погађао2 били бисмо погађали2 били бисте погађали2 били би погађали2
Imperative — погађај — погађајмо погађајте —
Active past participle погађао m / погађала f / погађало n погађали m / погађале f / погађала n
Passive past participle погађан m / погађана f / погађано n погађани m / погађане f / погађана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.