поплашити

Serbo-Croatian

Etymology

по- +‎ плашити

Pronunciation

IPA^(key): /pǒplaʃiti/
Hyphenation: по‧пла‧ши‧ти

Verb

по̀плашити pf (Latin spelling pòplašiti)

(transitive) to scare, frighten

Conjugation

Conjugation of поплашити

Infinitive: поплашити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: по̀плашӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		поплашим	поплашиш	поплаши	поплашимо	поплашите	поплаше
Future	Future I	поплашит ћу¹ поплашићу	поплашит ћеш¹ поплашићеш	поплашит ће¹ поплашиће	поплашит ћемо¹ поплашићемо	поплашит ћете¹ поплашићете	поплашит ће¹ поплашиће
Future	Future II	будем поплашио²	будеш поплашио²	буде поплашио²	будемо поплашили²	будете поплашили²	буду поплашили²
Past	Perfect	поплашио сам²	поплашио си²	поплашио je²	поплашили смо²	поплашили сте²	поплашили су²
	Pluperfect³	био сам поплашио²	био си поплашио²	био је поплашио²	били смо поплашили²	били сте поплашили²	били су поплашили²
	Aorist	поплаших	поплаши	поплаши	поплашисмо	поплашисте	поплашише
Conditional I		поплашио бих²	поплашио би²	поплашио би²	поплашили бисмо²	поплашили бисте²	поплашили би²
Conditional II		био бих поплашио²	био би поплашио²	био би поплашио²	били бисмо поплашили²	били бисте поплашили²	били би поплашили²
Imperative		—	поплаши	—	поплашимо	поплашите	—
Active past participle		поплашио m / поплашила f / поплашило n			поплашили m / поплашиле f / поплашила n
Passive past participle		поплашен m / поплашена f / поплашено n			поплашени m / поплашене f / поплашена n
¹ Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. ² For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. ³ Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.