свлачити
Serbo-Croatian
Etymology
с- + влачити
Pronunciation
- IPA(key): /sʋlǎːtʃiti/
- Hyphenation: свла‧чи‧ти
Verb
свла́чити impf (Latin spelling svláčiti)
Conjugation
Conjugation of свлачити
Infinitive: свлачити | Present verbal adverb: свла́че̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: свла́че̄ње | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | свлачим | свлачиш | свлачи | свлачимо | свлачите | свлаче | |
Future | Future I | свлачит ћу1 свлачићу |
свлачит ћеш1 свлачићеш |
свлачит ће1 свлачиће |
свлачит ћемо1 свлачићемо |
свлачит ћете1 свлачићете |
свлачит ће1 свлачиће |
Future II | будем свлачио2 | будеш свлачио2 | буде свлачио2 | будемо свлачили2 | будете свлачили2 | буду свлачили2 | |
Past | Perfect | свлачио сам2 | свлачио си2 | свлачио je2 | свлачили смо2 | свлачили сте2 | свлачили су2 |
Pluperfect3 | био сам свлачио2 | био си свлачио2 | био је свлачио2 | били смо свлачили2 | били сте свлачили2 | били су свлачили2 | |
Imperfect | свлачах | свлачаше | свлачаше | свлачасмо | свлачасте | свлачаху | |
Conditional I | свлачио бих2 | свлачио би2 | свлачио би2 | свлачили бисмо2 | свлачили бисте2 | свлачили би2 | |
Conditional II | био бих свлачио2 | био би свлачио2 | био би свлачио2 | били бисмо свлачили2 | били бисте свлачили2 | били би свлачили2 | |
Imperative | — | свлачи | — | свлачимо | свлачите | — | |
Active past participle | свлачио m / свлачила f / свлачило n | свлачили m / свлачиле f / свлачила n | |||||
Passive past participle | свлачен m / свлачена f / свлачено n | свлачени m / свлачене f / свлачена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
Synonyms
Antonyms
Related terms
- сву̑ћи pf
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.