срушити

Serbo-Croatian

Etymology

с- +‎ рушити

Pronunciation
  • IPA(key): /srûʃiti/
  • Hyphenation: сру‧ши‧ти

Verb

сру̏шити pf (Latin spelling srȕšiti)

  1. (transitive, intransitive) to demolish, raze
  2. (transitive, intransitive) to destroy, wreck (also figuratively)
  3. (transitive, intransitive) to knock down, overthrow
  4. (reflexive) to collapse, fall down

Conjugation
Conjugation of срушити
Infinitive: срушити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: сру̏шӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present срушим срушиш сруши срушимо срушите сруше
Future Future I срушит ћу1
срушићу		 срушит ћеш1
срушићеш		 срушит ће1
срушиће		 срушит ћемо1
срушићемо		 срушит ћете1
срушићете		 срушит ће1
срушиће
Future II будем срушио2 будеш срушио2 буде срушио2 будемо срушили2 будете срушили2 буду срушили2
Past Perfect срушио сам2 срушио си2 срушио je2 срушили смо2 срушили сте2 срушили су2
Pluperfect3 био сам срушио2 био си срушио2 био је срушио2 били смо срушили2 били сте срушили2 били су срушили2
Aorist сруших сруши сруши срушисмо срушисте срушише
Conditional I срушио бих2 срушио би2 срушио би2 срушили бисмо2 срушили бисте2 срушили би2
Conditional II био бих срушио2 био би срушио2 био би срушио2 били бисмо срушили2 били бисте срушили2 били би срушили2
Imperative — сруши — срушимо срушите —
Active past participle срушио m / срушила f / срушило n срушили m / срушиле f / срушила n
Passive past participle срушен m / срушена f / срушено n срушени m / срушене f / срушена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.