тужити

Serbo-Croatian

Pronunciation
  • IPA(key): /tǔːʒiti/
  • Hyphenation: ту‧жи‧ти

Verb

ту́жити pf (Latin spelling túžiti)

  1. (transitive) to sue
  2. (transitive) to accuse
  3. (reflexive) to complain

Conjugation
Conjugation of тужити
Infinitive: тужити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: ту́жӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present тужим тужиш тужи тужимо тужите туже
Future Future I тужит ћу1
тужићу		 тужит ћеш1
тужићеш		 тужит ће1
тужиће		 тужит ћемо1
тужићемо		 тужит ћете1
тужићете		 тужит ће1
тужиће
Future II будем тужио2 будеш тужио2 буде тужио2 будемо тужили2 будете тужили2 буду тужили2
Past Perfect тужио сам2 тужио си2 тужио je2 тужили смо2 тужили сте2 тужили су2
Pluperfect3 био сам тужио2 био си тужио2 био је тужио2 били смо тужили2 били сте тужили2 били су тужили2
Aorist тужих тужише тужише тужисмо тужисте тужише
Conditional I тужио бих2 тужио би2 тужио би2 тужили бисмо2 тужили бисте2 тужили би2
Conditional II био бих тужио2 био би тужио2 био би тужио2 били бисмо тужили2 били бисте тужили2 били би тужили2
Imperative — тужи — тужимо тужите —
Active past participle тужио m / тужила f / тужило n тужили m / тужиле f / тужила n
Passive past participle тужен m / тужена f / тужено n тужени m / тужене f / тужена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Verb

ту́жити impf (Latin spelling túžiti)

  1. (intransitive) to grieve, mourn
  2. (intransitive) to lament

Conjugation
Conjugation of тужити
Infinitive: тужити Present verbal adverb: ту́же̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: ту́же̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present тужим тужиш тужи тужимо тужите туже
Future Future I тужит ћу1
тужићу		 тужит ћеш1
тужићеш		 тужит ће1
тужиће		 тужит ћемо1
тужићемо		 тужит ћете1
тужићете		 тужит ће1
тужиће
Future II будем тужио2 будеш тужио2 буде тужио2 будемо тужили2 будете тужили2 буду тужили2
Past Perfect тужио сам2 тужио си2 тужио je2 тужили смо2 тужили сте2 тужили су2
Pluperfect3 био сам тужио2 био си тужио2 био је тужио2 били смо тужили2 били сте тужили2 били су тужили2
Imperfect тужах тужаше тужаше тужасмо тужасте тужаху
Conditional I тужио бих2 тужио би2 тужио би2 тужили бисмо2 тужили бисте2 тужили би2
Conditional II био бих тужио2 био би тужио2 био би тужио2 били бисмо тужили2 били бисте тужили2 били би тужили2
Imperative — тужи — тужимо тужите —
Active past participle тужио m / тужила f / тужило n тужили m / тужиле f / тужила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.