иступати
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /istǔːpati/
- Hyphenation: и‧сту‧па‧ти
Verb
исту́пати impf (Latin spelling istúpati)
Conjugation
Conjugation of иступати
Infinitive: иступати | Present verbal adverb: исту́пајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: исту́па̄ње | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | иступам | иступаш | иступа | иступамо | иступате | иступају | |
Future | Future I | иступат ћу1 иступаћу |
иступат ћеш1 иступаћеш |
иступат ће1 иступаће |
иступат ћемо1 иступаћемо |
иступат ћете1 иступаћете |
иступат ће1 иступаће |
Future II | будем иступао2 | будеш иступао2 | буде иступао2 | будемо иступали2 | будете иступали2 | буду иступали2 | |
Past | Perfect | иступао сам2 | иступао си2 | иступао je2 | иступали смо2 | иступали сте2 | иступали су2 |
Pluperfect3 | био сам иступао2 | био си иступао2 | био је иступао2 | били смо иступали2 | били сте иступали2 | били су иступали2 | |
Imperfect | иступах | иступаше | иступаше | иступасмо | иступасте | иступаху | |
Conditional I | иступао бих2 | иступао би2 | иступао би2 | иступали бисмо2 | иступали бисте2 | иступали би2 | |
Conditional II | био бих иступао2 | био би иступао2 | био би иступао2 | били бисмо иступали2 | били бисте иступали2 | били би иступали2 | |
Imperative | — | иступај | — | иступајмо | иступајте | — | |
Active past participle | иступао m / иступала f / иступало n | иступали m / иступале f / иступала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
Related terms
- исту́пити pf
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.