одолети

See also: одољети

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

From Proto-Slavic *odolěti, from *od- (devoiced to *ot-) + Proto-Slavic *dolja (“destiny, fortune”); compare Polish dola, Russian доля (dólja).

Pronunciation
  • IPA(key): /odǒleti/
  • Hyphenation: о‧до‧ле‧ти

Verb

одо̀лети pf (Latin spelling odòleti)

  1. (intransitive) to resist, withstand (especially temptation or violence) (+ dative)

Conjugation
Conjugation of одолети
Infinitive: одолети Present verbal adverb: — Past verbal adverb: одо̀ле̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present одолим одолиш одоли одолимо одолите одоле
Future Future I одолет ћу1
одолећу		 одолет ћеш1
одолећеш		 одолет ће1
одолеће		 одолет ћемо1
одолећемо		 одолет ћете1
одолећете		 одолет ће1
одолеће
Future II будем одолео2 будеш одолео2 буде одолео2 будемо одолели2 будете одолели2 буду одолели2
Past Perfect одолео сам2 одолео си2 одолео je2 одолели смо2 одолели сте2 одолели су2
Pluperfect3 био сам одолео2 био си одолео2 био је одолео2 били смо одолели2 били сте одолели2 били су одолели2
Aorist одолех одоле одоле одолесмо одолесте одолеше
Conditional I одолео бих2 одолео би2 одолео би2 одолели бисмо2 одолели бисте2 одолели би2
Conditional II био бих одолео2 био би одолео2 био би одолео2 били бисмо одолели2 били бисте одолели2 били би одолели2
Imperative — одоли — одолимо одолите —
Active past participle одолео m / одолела f / одолело n одолели m / одолеле f / одолела n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.