уплашити
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /ǔplaʃiti/
- Hyphenation: у‧пла‧ши‧ти
Verb
у̀плашити pf (Latin spelling ùplašiti)
Conjugation
Conjugation of уплашити
Infinitive: уплашити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: у̀плашӣвши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | уплашим | уплашиш | уплаши | уплашимо | уплашите | уплаше | |
Future | Future I | уплашит ћу1 уплашићу |
уплашит ћеш1 уплашићеш |
уплашит ће1 уплашиће |
уплашит ћемо1 уплашићемо |
уплашит ћете1 уплашићете |
уплашит ће1 уплашиће |
Future II | будем уплашио2 | будеш уплашио2 | буде уплашио2 | будемо уплашили2 | будете уплашили2 | буду уплашили2 | |
Past | Perfect | уплашио сам2 | уплашио си2 | уплашио je2 | уплашили смо2 | уплашили сте2 | уплашили су2 |
Pluperfect3 | био сам уплашио2 | био си уплашио2 | био је уплашио2 | били смо уплашили2 | били сте уплашили2 | били су уплашили2 | |
Aorist | уплаших | уплаши | уплаши | уплашисмо | уплашисте | уплашише | |
Conditional I | уплашио бих2 | уплашио би2 | уплашио би2 | уплашили бисмо2 | уплашили бисте2 | уплашили би2 | |
Conditional II | био бих уплашио2 | био би уплашио2 | био би уплашио2 | били бисмо уплашили2 | били бисте уплашили2 | били би уплашили2 | |
Imperative | — | уплаши | — | уплашимо | уплашите | — | |
Active past participle | уплашио m / уплашила f / уплашило n | уплашили m / уплашиле f / уплашила n | |||||
Passive past participle | уплашен m / уплашена f / уплашено n | уплашени m / уплашене f / уплашена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.