krečiti
Serbo-Croatian
Etymology 1
From krétati.
Pronunciation
- IPA(key): /krěːt͡ʃiti/
- Hyphenation: kre‧či‧ti
Conjugation
Conjugation of krečiti
Infinitive: krečiti | Present verbal adverb: kréčēći | Past verbal adverb: — | Verbal noun: -čānje | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ja | ti | on / ona / ono | mi | vi | oni / one / ona | |
Present | krečim | krečiš | kreči | krečimo | krečite | kreče | |
Future | Future I | krečit ću1 krečiću |
krečit ćeš1 krečićeš |
krečit će1 krečiće |
krečit ćemo1 krečićemo |
krečit ćete1 krečićete |
krečit će1 krečiće |
Future II | budem krečio2 | budeš krečio2 | bude krečio2 | budemo krečili2 | budete krečili2 | budu krečili2 | |
Past | Perfect | krečio sam2 | krečio si2 | krečio je2 | krečili smo2 | krečili ste2 | krečili su2 |
Pluperfect3 | bio sam krečio2 | bio si krečio2 | bio je krečio2 | bili smo krečili2 | bili ste krečili2 | bili su krečili2 | |
Imperfect | krečah | krečaše | krečaše | krečasmo | krečaste | krečahu | |
Conditional I | krečio bih2 | krečio bi2 | krečio bi2 | krečili bismo2 | krečili biste2 | krečili bi2 | |
Conditional II | bio bih krečio2 | bio bi krečio2 | bio bi krečio2 | bili bismo krečili2 | bili biste krečili2 | bili bi krečili2 | |
Imperative | — | kreči | — | krečimo | krečite | — | |
Active past participle | krečio m / krečila f / krečilo n | krečili m / krečile f / krečila n | |||||
Passive past participle | krečen m / krečena f / krečeno n | krečeni m / krečene f / krečena n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
Etymology 2
From krȅč.
Pronunciation
- IPA(key): /krêt͡ʃiti/
- Hyphenation: kre‧či‧ti
Verb
krȅčiti impf (Cyrillic spelling кре̏чити)
Conjugation
Conjugation of krečiti
Infinitive: krečiti | Present verbal adverb: krȅčēći | Past verbal adverb: — | Verbal noun: krȅčēnje | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ja | ti | on / ona / ono | mi | vi | oni / one / ona | |
Present | krečim | krečiš | kreči | krečimo | krečite | kreče | |
Future | Future I | krečit ću1 krečiću |
krečit ćeš1 krečićeš |
krečit će1 krečiće |
krečit ćemo1 krečićemo |
krečit ćete1 krečićete |
krečit će1 krečiće |
Future II | budem krečio2 | budeš krečio2 | bude krečio2 | budemo krečili2 | budete krečili2 | budu krečili2 | |
Past | Perfect | krečio sam2 | krečio si2 | krečio je2 | krečili smo2 | krečili ste2 | krečili su2 |
Pluperfect3 | bio sam krečio2 | bio si krečio2 | bio je krečio2 | bili smo krečili2 | bili ste krečili2 | bili su krečili2 | |
Imperfect | krečah | krečaše | krečaše | krečasmo | krečaste | krečahu | |
Conditional I | krečio bih2 | krečio bi2 | krečio bi2 | krečili bismo2 | krečili biste2 | krečili bi2 | |
Conditional II | bio bih krečio2 | bio bi krečio2 | bio bi krečio2 | bili bismo krečili2 | bili biste krečili2 | bili bi krečili2 | |
Imperative | — | kreči | — | krečimo | krečite | — | |
Active past participle | krečio m / krečila f / krečilo n | krečili m / krečile f / krečila n | |||||
Passive past participle | krečen m / krečena f / krečeno n | krečeni m / krečene f / krečena n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.