meškoljiti
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /meʃkǒʎiti/
- Hyphenation: meš‧ko‧lji‧ti
Conjugation
Conjugation of meškoljiti
Infinitive: meškoljiti | Present verbal adverb: meškòljēći | Past verbal adverb: — | Verbal noun: meškòljēnje | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ja | ti | on / ona / ono | mi | vi | oni / one / ona | |
Present | meškoljim | meškoljiš | meškolji | meškoljimo | meškoljite | meškolje | |
Future | Future I | meškoljit ću1 meškoljiću |
meškoljit ćeš1 meškoljićeš |
meškoljit će1 meškoljiće |
meškoljit ćemo1 meškoljićemo |
meškoljit ćete1 meškoljićete |
meškoljit će1 meškoljiće |
Future II | budem meškoljio2 | budeš meškoljio2 | bude meškoljio2 | budemo meškoljili2 | budete meškoljili2 | budu meškoljili2 | |
Past | Perfect | meškoljio sam2 | meškoljio si2 | meškoljio je2 | meškoljili smo2 | meškoljili ste2 | meškoljili su2 |
Pluperfect3 | bio sam meškoljio2 | bio si meškoljio2 | bio je meškoljio2 | bili smo meškoljili2 | bili ste meškoljili2 | bili su meškoljili2 | |
Imperfect | meškoljah | meškoljaše | meškoljaše | meškoljasmo | meškoljaste | meškoljahu | |
Conditional I | meškoljio bih2 | meškoljio bi2 | meškoljio bi2 | meškoljili bismo2 | meškoljili biste2 | meškoljili bi2 | |
Conditional II | bio bih meškoljio2 | bio bi meškoljio2 | bio bi meškoljio2 | bili bismo meškoljili2 | bili biste meškoljili2 | bili bi meškoljili2 | |
Imperative | — | meškolji | — | meškoljimo | meškoljite | — | |
Active past participle | meškoljio m / meškoljila f / meškoljilo n | meškoljili m / meškoljile f / meškoljila n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
Derived terms
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.